Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), zajedno sa još šest organizacija civilnog društva i neformalnom grupom sudija i tužilaca „Odbrana struke“, uputio je hitni apel Specijalnoj izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe zbog ozbiljnih pretnji nezavisnosti pravosuđa u Srbiji.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) najoštrije osuđuje permanentno targetiranje i proganjanje, kao i ugrožavanje privatnosti i bezbednosti svoje članice Bojane Savović, javne tužiteljke u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
CEPRIS upozorava na opasnost od usvajanja pet predloga pravosudnih zakona koje je narodni poslanik SNS i predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić 22. decembra podneo Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku, kojima bi se ojačao uticaj izvršne vlasti na pravosuđe.
Sudije i tužioci, stručna i opšta javnost je očekivala da će nakon promena svih odredbi Ustava o pravosuđu i donošenja novih pravosudni zakona, postupak izbora članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST) biti demokratskiji i transparentniji. Međutim, aktuelna kampanja predstavljanja kandidata za članove ovih saveta pokazuje da ovaj postupak, i pored svega iznetog, nije dovoljno regulisan adekvatnim normama, ali i da se ne sprovodi kao javan i transparentan, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Udruženje građana Peščanik i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) su 11.12. u Muzeju devedesetih organizovali razgovor „Dobre i loše vesti o pravosuđu 2025“.
Visoki savet sudstva (VSS) je jednoglasno usvojio predlog da se Ministarstvu pravde uputi mišljenje kojim se traži da se nacrti Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o izmenama Zakona o sudijama povuku iz dalje procedure, što je stav koji CEPRIS pozdravlja i za koji se takođe zalaže, još od momenta upoznavanja sa sadržinom radnih tekstova ovih nacrta.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), zajedno sa Udruženjem građana Peščanik, vas poziva na razgovor „Dobre i loše vesti o pravosuđu 2025.“ u četvrtak, 11. decembra od 18 časova u Muzeju devedesetih (Kneza Miloša 3).
Pretuku te na sred ulice, ukradu ti novčanik, telefon…nađeš se u policijskoj stanici. Šta se onda dešava? Ko brine o zakonitosti postupanja, ko goni učinioce krivičnih dela? Javni tužioci. Ko su ti ljudi? Kako se postaje javni tužilac, da li je to stručan ili nestručan tužilac, vredan ili lenj, tužilac sa integritetom ili bez njega i ko odlučuje ko će biti javni tužilac? Odgovor ali i odgovornost za sve navedeno leži u Visokom savetu tužilaštva (VST). To je po slovu Ustava i zakona nezavisni organ koji odlučuje o izboru, kažnjavanju i zaštiti javnih tužilaca, piše tužiteljka i članica Upravnog odbora CEPRIS-a Bojana Savović.
“Sudstvo u Srbiji, odnosno pravosuđe, dosta je pod uticajem izvršne vlasti. Mi imamo situaciju da se sudije plaše da budu aktivni u javnosti i da komuniciraju sa javnošću”, ističe pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Dnevnik na Novoj S i dodaje da nema nikakvih garancija da sudije mogu da budu nezavisne, posebno nakon što je “praktično ukinut” ustavni amandman koji je trebalo da im omogući bolju nezavisnost.
Kako javnost može da spreči gašenje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), može li Vučić bez većih otpora da „upodobi“ pravosuđe, kada i zašto je TOK prestao da bude na liniji vlasti i ima li tužilaštvo osnova da pokrene postupak protiv državnog vrha zbog ometanja pravde, na ta pitanja odgovara pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić u emisiji Kvaka 23.