„Osvrt na radni tekst novela Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku“ rezultat je rada članova CEPRIS-a, prof. dr Gorana P. Ilića, redovnog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i advokata Vladimira Beljanskog, predsednika Advokatske komore Vojvodine.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) vas poziva na diskusiju o reformi krivičnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva i predstavljanju analize pojedinih rešenja sadržanih u radnim tekstovima Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) u utorak, 15. aprila u Medija centru (Terazije 3) od 11 časova.
Istraživanje „Percepcija o praktičnim pravničkim znanjima i veštinama stečenim tokom studija i pripravničkog rada” rezultat je rada profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a Miodraga Jovanovića sa saradnicama – asistentkinjom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milom Đorđević i istraživačem saradnikom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milicom Vlajić.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) poziva vas da u utorak, 1. aprila u 13 časova u Medija centru (Terazije 3) prisustvujete predstavljanju istraživanja o praktičnim znanjima i veštinama mladih pravnika, prikupljenih iz njihovog iskustva u pravnoj praksi, nakon završetka studija i pripravničkog staža.
CEPRIS ukazuje da je Visoki savet sudstva (VSS) sproveo represivne i nelegalne aktivnosti protiv zaposlenih u pravosuđu, umesto da štiti nezavisnost sudstva. Nalogom predsednicima sudova da sačine evidenciju o zaposlenima u najavljenom štrajku i da pripreme računovodstva za uskraćivanje zarade štrajkačima, predsednica Visokog saveta sudstva Zorana Delibašić postupila je preteći, protivno svojim i ovlašćenjima VSS. To je samo još jedan dokaz da najviši pravosudni organi, u maniru izvršne vlasti, sebe smatraju neodgovornim pred Ustavom i zakonom.
Drugi izveštaj CEPRIS-a o javnosti rada pravosudnih saveta tokom 2023. i 2024. godine rezultat je rada članice CEPRIS-a i pravnice Sofije Mandić. Cilj ovog izveštaja je da pobudi interesovanje javnosti za rad pravosudnih saveta jer je javnost rada svih organa javne vlasti, pa i onih koji upravljaju tužilaštvom i sudstvom, neophodan kontrolni mehanizam na putu uspostavljanja vladavine prava.
„Sud mora imati ulogu nepristrasnog posmatrača koji samo izuzetno može da izvodi određene dokaze kao što je to sadašnjim zakonom propisano, a sudovi i sada često prekorače ta svoja ovlašćenja, pa se stavljaju na stranu tužilaštva i pomažu u dokazivanju“, kaže advokat i član CEPRIS-a Vladimir Beljanski komentarišući izmene Zakona o krivičnom postupku, odnosno mogućnost da i sud prikuplja dokaze, a ne samo tužioci.
Sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije za Srbiju profesor Vladan Petrov u nedavnim medijskim nastupima kontinuirano krši svoju dužnost da kao član Venecijanske komisije postupa u skladu sa principima nezavisnosti i nepristrasnosti propisanim Kodeksom ponašanja članova Venecijanske komisije. Zato smo pozvali Venecijansku komisiju da preduzme odgovarajuće mere i da adekvatnom reakcijom spreči dalje neetičko ponašanje svojih članova, koje takođe podriva značajan autoritet Komisije u Srbiji.
As the Minister of Justice, despite the legal deadline, has still not adopted the Rulebook on Administration in the Public Prosecutor’s Office, the work of the CEPRIS working group on the Model Rulebook has largely been completed, and CEPRIS is making it available to the public. The Model Rulebook on Administration in the Public Prosecutor’s Office is the result of the work of public prosecutor Bojana Savović, together with her collaborators – public prosecutor Radovan Lazić and lawyer Milan Momčilović.
Saznanje da brazilski Vrhovni savezni sud, osim svoje internet stranice, ima aktivan Instagram nalog sa preko četiristo sedamdeset hiljada pratilaca, TikTok nalog sa preko osamdeset četiri hiljade pratilaca, te nalog na striming servisu Spotify na koji je do sada postavljeno 129 podkasta u kojima novinari i predstavnici specijalizovane službe suda za društvene medije komentarišu zanimljivu i značajnu praksu suda, nužno nas navodi na razmišljanje o načinu na koji sudovi u Srbiji komuniciraju sa najširom javnošću, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo Ana Knežević Bojović.