Tekst koji sledi može se smatrati svojevrsnim nastavkom prethodnog. U novembru smo pisali o odluci Ustavnog suda, značajnoj za ostvarenje ljudskih prava, u kojoj je utvrđena neustavnost i suprotnost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima odredbe Zakona o prekršajima, piše doktorand međunarodnog prava i član CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
“Nažalost, žao mi je što sam vesnik loših vesti, ali ja sam potpuno uveren da nam ovo suštinski ne donosi ništa novo, da je ovo još jedna propuštena prilika da se reformiše pravosuđe”, rekao je Majić u Novom danu, komentarišući izmene Ustava u oblasti pravosuđa koje će doneti pravosudni zakoni.
Posle simulirane javne rasprave, skupština će za nekoliko dana usvojiti 5 ključnih pravosudnih zakona. Veće su šanse da dobijemo bitku za Kosovo nego za nezavisno pravosuđe. Govore profesori prava i članovi CEPRIS-a (Centra za pravosudna istraživanja) Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković.
Nakon krajnje neprimerene situacije, da predlog zakona bude upućen u Skupštinu pre nego što se objavi izveštaj sa sprovedene javne rasprave (17.1.2023) i protesta organizacija koje su dale predloge, Ministarstvo pravde je veoma brzo reagovalo, objavivši 20.1.2023. taj izveštaj i impozantan (na preko 200 stranica) spisak dobijenih predloga kao i razloga za njihovo odbijanje (u velikoj većini slučajeva) ili pak prihvatanje (u manjem delu), piše programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić.
Od početka procesa izmene Ustava 2017. godine, koje je vodilo Ministarstvo pravde, centralno pitanje je bilo – sastav budućih pravosudnih tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.
Narodnu skupštinu smo obavestili da u javnom slušanju nećemo učestvovati zbog dosadašnjeg odbijanja predlagača da ozbiljno razmotri naše predloge, visokog procenta odbijanja svih predloga dostavljenih u javnoj raspravi koje je učinjeno bez adekvatnog obrazloženja, izradi predloga četiri zakona koja uopšte nisu bila predmet javnog razmatranja i sumnje da bi javno slušanje trebalo da pokrije dosadašnje nedemokratsko i protivpravno postupanje Ministarstva pravde i Vlade Srbije.
Vlada Srbije je usvojila predloge pravosudnih zakona. U narednim danima predstoji procedura u Narodnoj skupštini. O tome za Peščanik govori potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Nacrti pravosudnih zakona, koji su bili na javnoj raspravi do 15. januara 2023, sadrže mnoge odredbe koje su sporne zbog toga što stvaraju rizike od korupcije, ne sadrže dovoljno antikorupcijskih mehanizama ili zbog drugih normativnih manjkavosti, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Da li i kome treba Ministarstvo pravde koje ne uvažava usaglašene predloge sopstvene Radne grupe za izradu sudskih zakona ili Vlada koji ne sprovodi zaključak o javnoj raspravi? Nikome. Osim održavanju iluzije naročitog uspeha i zaštiti nagomilanih privilegija ljudi sa vrha piramide vlasti i moći. Najmanje pravosuđu, njegovoj dograđenoj ustavnoj ulozi i reformi koja izmenama sistemskih zakona treba da unapredi nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić.